قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ صَلَّى عَلَيَّ فِي كِتَابِ لَمْ تَزَلِ الْمَلَائِكَةُ تُصَلِّي عَلَيْهِ مَا دَامَ اسْمِي فِي ذَلِكَ الْكِتَابِ». رواه الطبراني في معجم الوسيط» (٥٣٨١)، وأبو الشيخ في «الثواب» والمستغفري في «الدعوات».
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Кимки менга бир китобда(ги исмим учун) салавот айтса (ёзса), фаришталар унга истигфор айтишда бардавом бўлишади, модомики ўша китобда менинг исмим бўлса», деб айтдилар. Табаронийнинг «Мўъжамул авсат»да, Абушшайх «Савоб» китобида, Мустағфирийнинг «Даъавот»даги ривояти.
وقال أبو سليمان الدَّارَانِي : «مَنْ أَرَادَ أَنْ يَسْأَلَ اللَّهَ حَاجَتَهُ فَلْيُكْثِرُ بِالصَّلَاةِ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، ثُمَّ يَسْأَلِ اللَّهَ حَاجَتَهُ، وَلْيَخْتِمْ بِالصَّلَاةِ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَإِنَّ اللَّهَ يَقْبَلُ الصَّلاتَيْنِ، وَهُوَ أَكْرَمُ أَنْ يَدَعَ مَا بَيْنَهُمَا.
Абу Сулаймон Дороний айтди:
«Ким Аллоҳдан бирор ҳожатини сўрамоқчи бўлса, Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга салавот айтишни кўпайтирсин. Кейин Аллоҳдан ўз ҳожатини сўраб, яна Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга салавот айтиш билан хотима қилсин. Албатта, Аллоҳ икки салавотни қабул қилади. У икки салавот орасидаги нарсани (дуони) рад этишдан карамлидир».
«Далоилул хойрот» китобидан
Ўзбекистон Республикаси Дин ишлари бўйича қўмитанинг 2025 йил 13 февралдаги 03-07/1003-рақамли хулосаси асосида тайёрланди.